Kulture Sećanja

Piše: Nikola Gajić U suočavanju sa posleratnom prošlošću, kao mehanizam za redukovanje nastalog haosa i rekonfiguraciju društvenih sukoba, često se u politikama sećanja koristi kategorija žrtve.[1]

Piše: Nenad Golčevski Kada sam 2005. godine prvi put došao u haški tribunal, činilo mi se nadrealnim da ću se naći uživo na mestu na kome

Piše: Rodoljub Jovanović Mnogobrojna istraživanja o udžbenicima istorije u post-Jugoslovenskim zemljama, iako veoma korisna za razumevanje dominantnih narativa, otkrivaju samo jedan deo slike o nastavi istorije.

Piše: Rodoljub Jovanović Koliko istorijski narativi o raspadu Jugoslavije u srednjoškolskim udžbenicima istorije u Srbiji normalizuju nasilje tokom ratova devedesetih? Ovo je drugi u nizu tekstova

 Piše: Rodoljub Jovanović Nastava istorije predstavlja jedan od ključnih elemenata procesa pomirenja u post-konfliktnim društvima. Na ovom putu postoje brojni izazovi i u zavisnosti od toga

Piše: Naum Trajanovski 13. avgusta 2022. godine navršila se 21 godina od takozvanog Ohridskog okvirnog sporazuma (makedonski: Ohridski ramkoven dogovor) – mirovnog sporazuma kojim je okončan

 Piše: Isidora Stakić „Oluja“ je tokom prethodne decenije postala simbol srpskog stradanja. Međutim, istovremeno je postala i instrument zastrašivanja, huškanja na rat, obračuna sa opozicijom i

Piše: Isidora Stakić Nakon što je stekla nezavisnost 1991. godine, Slovenija je u februaru 1992. nezakonito izbrisala iz registra prebivališta više od 25.000 osoba koje su

Piše: Isidora Stakić Centralne državne komemoracije povodom početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) održavaju se od 2015. godine. One su deo zvanične politike sećanja, zasnovane na populističkom

Piše: Una Sabljaković Nesebično herojstvo i žrtvovanje za dobro drugog mogući su u najrazličitijim okolnostima, ali čin spasavanja u vreme ratova ima poseban značaj i dodatno